ZASTRAŠUJUĆE, ALI BEZOPASNO

Izložba srednjovekovnih sprava za mučenje – Posle velikog uspeha širom Evrope, jedinstvena izložba srednjovekovnih sprava za mučenje se može pogledati i u Beogradu. U našoj prestonici, izložba je smeštena u autentičnom prostoru Kazamata Vojnog muzeja na Beogradskoj tvrđavi, od 2015. godine. 

Ovu gostujuću izložbu, koja je obišla desetak evropskih zemalja, čini više od 60 sprava iz privatnih zbirki evropskih kolekcionara i istoričara. Uz svaku od sprava se nalaze ilustracije i opisi, koje posetioce upoznaju sa načinom na koji su one korišćene i periodom u kom su nastale.

Izložba se osvrće na jedno od najmračnijih poglavlja u ljudskoj istoriji, u kojem je sve bilo podređeno verskim normama i autoritetu vođe, koji je predstavljao boga na zemlji. Tadašnja filozofska shvatanja i društvene okolnosti su bile značajno drugačije od današnjih. Država i crkva, najčešće usko povezane, vodile su društvo „ka idealnom poretku“, zasnovanom na apsolutnoj poslušnosti i pokornosti verskim normama i autoritetu vođe, koji predstavlja boga na zemlji. Svaki pokušaj protivljenja tome i različiti prestupi koji su se tretirali kao remećenje javnog reda i mira, tretirani su kao napad na sistem i organizaciju društvenog života. 

Druga važna okolnost za razumevanje primene mučenja u prošlosti jeste ekonomski i sociološki kontekst. Nepostojanje opšteg obrazovnog i zdravstvenog sistema, a u isto vreme postojanje raznih epidemija i krvavih ratova, uslovilo je veoma kratak prosečan ljudski vek, od jedva 40 godina. Ovo, kao i mnogi drugi faktori, snizili su nivo ljudske osetljivosti i empatije, što može biti odgovor na pitanje zašto su ljudi u prošlosti tolerisali postojanje ovako surove prakse, koja je predstavljena ovom izložbom.

Izložba proučava fenomen torture u evropskoj civilizaciji. Izložene sprave su bile u širokoj upotrebi tokom 16. i 17. veka, a u pojedinim slučajevima su ostale u upotrebi i u 20. veku. 

Nirnberška (gvozdena) devica, stolica za isleđivanje, razapinjač, samo su deo instrumenata koji svedoče o grubosti i bezosećajnosti mračnog doba. Osim sprava koje su svojom primenom dovodile do teških telesnih povreda, pa i smrti, na izložbi su prikazane i sprave kojima su kažnjavani sitniji prestupnici, a koje su osuđenike izvrgavale ruglu i osudi javnosti i služile za moralno poniženje (poput maski srama i pokajničkih haljina). 

IRON MAIDEN — GVOZDENA (NIRNBERŠKA) DEVICA

Ideja mehanizovanog mučenja je rođena u Nemačkoj, gde „Nirnberška devica“ ima svoje korene. Ime je dobila zbog spoljašnosti, koja je ličila na bavarsku devojku, a prvi put je upotrebljena u tajnim podzemnim tunelima nirnberške sudnice. Osuđenik bi bivao zatvoren unutar ove sprave, gde je telo nesrećnika probadano oštrim šiljcima. Šiljci su pozicionirani na takav način da, iako su prodirali u različite delove tela, nisu dodirivali vitalne organe, što je nesrećnom osuđeniku obezbeđivalo dugu patnju i agoniju.

VEŠTIČINA STOLICA

Inkvizicijska stolica, često nazivana veštičijom, bila je preporučena sprava za mučenje žena optuženih za veštičarenje. Ova stolica je bila opremljena šiljcima i okovima za vezivanje žrtve, a mnoge su imale sedište od gvožđa koje se moglo usijati od vatre koja je ispod ložena.

STALAK — SPRAVA ZA RASTEZANJE

Ovo je jedna od najčešće korišćenih sprava za mučenje u zabeleženoj istoriji. U osnovi, to je bio veliki sto, sa ili bez nogara na koji se postavljala osoba, čije bi ruke i noge bile zarobljene komadom drveta. Imobilisana na ovaj način, ispružena žrtva bi trpela pakleni bol, a od napora je dolazilo i do pucanja mišića.


GVOZDENA CIPELA

Krivac je bio primoran da se šeta gradom, sa zvonom oko vrata, kako bi skrenuo pažnju javnosti na nošenje ove cipele. Pokušajte da zamislite bol koji izaziva kilometarsko hodanje u gvozdenim cipelama koje su i do šest brojeva manje.

Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju Aha magazina.

Izložbu realizuje JP „Beogradska tvrđava“, u saradnji sa partnerima iz Poljske (vlasnicima izložbe) i sa Vojnim muzejom. 

Tekst: 

Marija Mijić, koordinator za delatnost turizma 

Ana Rajlić, PR Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava“

Fotografija:

Strahinja Kljajić

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>