Hurem sultanija u Beogradu u martu

Kulturno odeljenje ambasade republike Turske u Beogradu, Institut Yunus Emre drugu godinu zaredom organizuje Nedelju turskog filma, na kojoj će od 19. do 23. marta biti predstavljeno devet ostvarenja turske kinematografije. Najveće iznenađenje ovog događaja biće glumica Merjem Uzerli, našoj publici poznatija kao Hurem sultanija iz serije Sulejman Veličanstveni.


O detaljima Nedelje turskog filma, razgovarali smo sa direktorom Instituta Fahri Akdoganom, koji nam otkriva šta nas sve čeka ovog marta u Dvorani kulturnog centra Beograd. Ove godine na otvaranju naš gost će biti planterano popularna glumica Merjem Uzerli, kao i producent i reditelj filma Košnica u kojem Merjem igra glavnu ulogu. Takođe među našim gostima biće i rediteljka Pelin Esmer i producentkinja Dilde Mahali. Prošle godine tokom nedelje turskog filma koju smo tada po prvi put organizovali broj gledalaca bio je preko 2500. Očekujemo i ove godine da će bioskopske sale biti pune. Našu selekciju filmova čine akcioni filmovi i komedije i filmovi sa umetničkom tematikom. Listu filmova smo sastavili tako što smo je suzili prema temama koje su posebno zastupljene i u Srbiji i u Turskoj. Tokom nedelje filma očekujemo vas na virtuelnim platformama, raznoraznim panelima, reportažama i na aktivnosti koju ćemo posvetiti radovima realizovanim u saradnji sa filmskim sektorom Srbije.
Kao direktor kulturnog odeljenja Ambasade Republike Turske, kako gledate na turske serije, koje su poslednju deceniju veliki hit u Srbiji? Koliko je to uticalo na približavanje Turske Srbiji i rušenje nekih stereotipa, koji u našem narodu postoje?

Svakako je poprilično uticalo. Poboljšanje odnosa između Turske i Srbije i srpsko shvatanje i upoznavanje turskog načina života primetno je i pre našeg dugogodišnjeg rada ovde i to kao trajno i efektivno. Ljudi su jedno vreme gledali brazilske sapunice. Bilo je i sličnih holivudskih serija. Međutim, u poslednje vreme se susrećemo sa člancima i tezama o razlozima zašto su turske serije, koje su se popele na drugo mesto na svetskom tržištu, posebno popularne na ovim prostorima. Obično se pominju zajedničke kulturne osobenosti. Kao objašnjenje za emitovanje modernih turskih serija na TV kanalima pored onih porodičnih i onih vezanih za period Osmanlija ne može se navoditi samo zajednička kultura. Među razlozima zašto su serije toliko gledane su i zajedničko poimanje, zajedničke teme, zajednički filozofski argumenti, zajedničke društvene reakcije i individualni odgovor na serije. Takođe, smatram da je tu i shvatanje da ima pojmova kao što su posvećenost, požrtvovanost, ljubav koje je prilično teško objasniti zapadnjačkim naučnim disciplinama.
Pošto je evidentno da nam se kulture prepliću, kako vam se čini da Srbi prihvataju Tursku i ono što od nje predstavljate u svom institutu?
Sa turskim serijama počelo je i ozbiljnije prepoznavanje vrednosti i normi turskog društvenog i porodičnog života Međutim, potrebno je priznati da je do ovoga došlo svakako i zbog sličnih vrednosti. Kad smo pripremali prezentaciju o svadbenim običajima za našu 3T Trio aktivnost toliko se pojavilo zajedničkih stvari da je prvo što sam izustio bilo ,,Srbi se uopšte ne razlikuju od nas”. Turci i dalje Balkan vide kao celinu i tako ga i ocenjuju. Turističke ture su još uvek ograničene na Beograd i severne gradove. Tu su mesta poput Zlatibora, centralne i južne Srbije koja samo čekaju da budu otkrivena.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>