Fiziološki značaj preparata bogatih jodom je poznat još od antike, pa je tako 1500. godine p.n.e. bolesnicima koji su bolovali od strume savetovano da jedu štitne žlezde ovaca (koje sadrže jod) ili pepeo morskih sunđera.
Otkrio ga je pariski proizvođač šalitre Bernard Kurtoa 1811. godine, a to su kasnije potvrdili hemičari Šarl Dezom i Nikolas Kelman. Ipak, ime koje danas nosi dao mu je francuski hemičar Žozef Luj Ge-Lisak, koji ga je bolje ispitao 1813. godine.
Jod je mikroelement koji je neophodan za naše zdravlje. Unosi se putem ishrane i vode. Budući da pečenje, prženje hrane uzrokuje gubitak od oko 20% joda iz namirnica, a kuvanje čak 58%, lakše je uneti određenu količinu joda ispijanjem vode.
Stoga, bilo da je gazirana ili ne, otkrijte svoju vodu koja će čuvati Vaše zdravlje, a pogotovo vodu bogatu jodom.