Ovogodišnji, 51.po redu FEST, pod sloganom Strast života,polako se razliva po bioskopskim platnima širom prestonice. A na filmsku gozbu, prema rečima umetničkog direktora Jugoslava Pantelića, svi su dobrodošli. Iako su plakat i ovogodišnji slogan festivala inspirisani Felinijevim Amarkordom, svečano obećavam da neće biti previše, ako se priključite na talase maestralnog italijanskog kompozitora Nina Rote, koji je i komponovao muziku za pomenuto filmsko ostvarenje. Ta razigranost, polet i naivnost koje kolaju među notama i tempom muzičke podloge Amarkorda, neizostavno su unele slične vibracije i u proces selekcije na ovogodišnjoj ediciji. Ona se odlikuje pre svega nehomogenošću po mnogim kriterijumima. Ipak, to gledaocima pruža nepregledan izbor filmskih naslova, te time kao da nam i ona sama govori: ,,Dobrodošli.“ i to bez mnogo objašnjavanja.
Mi smo istraživali i saznali da ipak postoje neki favoriti među obiljem ovogodišnjih filmskih ostvarenja:
TÁR- nominovan za 6 Oskara, u režiji Toda Filda sa Kejt Blančet u glavnoj roli.
RAZGOVORI ŽENA- film rediteljke Sare Poli sa dve nominacije za Oskara
ŽIVETI-britanska drama sa Bilom Najom i sa nekoliko nominacija za Oskara i BAFTA nagradu.
ZLOČINI BUDUĆNOSTI- novi film Dejvida Kronenberga, nominovan za zlatnu palmu na Kanskom festivalu
DOSTRUKA PREVARA- zapaženi triler južnokorejskog reditelja Park Čan-Vuka koji je za ovo ostvarenje osvojio nagradu za najboljeg reditelja na Kanskom festivalu.
Tu je i veliki broj regionalnih i domaćih ostvarenja poput Usta puna zemlje-film u režiji i po scenariju Puriše Đorđevića, Praznik rada-film režisera Pjera Žalice, Ovuda će proći put-film rediteljke Nine Ognjanović i mnogi, mnogi drugi.
Na sve ovo se nastavlja i premijera druge sezone serije Tajkun iz domaće filmske kuhinje, zatim takmičarski deo koji postoji od 2015.godine, a od ovog izdanja i nešto novo: paneli i radionice za sve zainteresoane za film i njegovu produkciju u profesionalnom kontekstu, pod nazivom FEST PRO.
Prestižna nagrada Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, na 51. FEST-u, dodeljena je reditelju Lordanu Zafranoviću i producentu Dobrivoju Tanasijeviću – Den Tani. Zatim, glumici Barbari Sukovoj, zvezdi ovogodišnjeg festivala i glumcu Udu Kiru.
Nagrada Beogradski pobednik ustanovljena je 2014. godine na predlog Jugoslava Pantelića, umetničkog direktora FEST-a. Prvu nagradu Beogradski pobednik dobila je Milena Dravić i reditelj Aleksandar Sokurov 2015. godine, a nakon toga ovo prestižno priznanje dodeljeno je Velimiru Bati Živojinoviću, Viktoriji Abril, Ričardu Drajfusu, Mikiju Manojloviću, Džonu Mektirnanu, Nedi Arnerić, Ištvanu Sabou, Emiru Kusturici, Karenu Šahnazarovu, Radetu Šerbedžiji, Puriši Đorđeviću, Miri Banjac, Dušanu Makavejevu i drugima.
Moram priznati da me ovogodišnji moto i pozadina iz koje je potekao, inspiriše da i sama pogledam na tu stranu. Nije tajna da su te sedamdesete u čežnjivom fokusu nove Z generacije i da oni imaju svoju rekonstrukciju tog perioda na mnogim poljima. Tim tragom, sasvim slučajno sam osvestila da je i sam FEST čedo sedamdesetih. Poraslo na beogradskoj kaldrmi i još uvek obećava. Tih godina, iza gvozdene zavese, kako nas je Zapadni svet toga doba video, zbog Hladnog rata koji je bio u toku, u Beogradu je nebo poderano po prvi put višespratnicom od 24 sprata, nedaleko od Terazija. Dok je u rad pušten most Gazela i autoput kroz prestonicu, na Radio Beogradu se slušao domaći rok, koji je u to vreme bio u povoju. Čudna šuma i ostali biseri Ex Yu roka su se nizali, dok se na ulicama Beograda, tu i tamo, moglo zapaziti nešto belo i pucketavo. Bile su to pucke, danas poznate kao kokice, po prvi put raskokane u Beogradu 1970. A atmosfera u čitavoj Jugoslaviji je bila navijačka i poletna zbog prvog Svetskog prvenstva u košarci održanog na ovim prostorima. Nakon osvojenog zlata na tom sučeljavanju košarkaških divova, Jugoslavija stavlja svoj potpis na listu velikana, sa planom da tu i ostane. Upravo na takvoj podlozi i u takvoj atmosferi niče FEST, kao kulturna okosnica regiona. Zbog FEST-a su se u prestonicu slivale reke ljudi sa svih strana, a studenti su bili uvršteni među stalne goste u publici. Tražila se karta više, a kvalitet kuratorske palice festivala, pored regionalne intelektualne elite, okupljao je i svetske zvezde iz sveta filma: Marčelo Mastrojani, Harvi Kajtel, Liv Ulman, Bernardo Bertoluči, Sofija Loren, Robert De Niro, Antonioni, Džoni Dep, Miloš Forman, Katrin Danev, Vim Venders, Abaz Kjarostami, Hana Šigula i mnoge druge.
A pošto kažu da vreme ide napred, a sećanja u suprotnom pravcu, negde je očekivano da se vratimo u korak sa sadašnjim trenutkom. Te danas, sa još jednom edicijom FEST-a na izmaku, Beogradski svod je bogatiji neboderima, dok su prestoničani sve više zainteresovani za obale svojih reka i kvalitet vazduha koji udišu. Umesto radio stanica, sve više se slušaju podkasti, a putevi se grade ne samo u prestonici, već i šire. Pored toga što, nažalost, neki ratovi još uvek traju, FEST još jedared uspešno ispunjava svoju kulturnu i građansku dužnost: podseća nas na ono što je najvažnije, možda sada više nego ikada: na strast života samoga.
Dakle, sve što ostaje je da po pedesetprvi put zaredom kupite kesu pucki i podelite je sa sebi dragom osobom, pod svetlima bioskopskog platna.
P.s. Za one koji ne znaju, pucke brzo nestaju i kada se kupe ,,za dvoje“, a puckaju solistički.
Kompletan program ovogodišnjeg festivala, za period od 24. februara do 5. marta, možete pronaći na sajtu www.fest.rs .
Tekst : Nevena Vujović
Photocredit: @fest_belgrade