Biljni burgeri: dobri za zdravlje i životnu sredinu
Za protekle dve godine pandemije, ljudi širom sveta počeli su da menjaju svakodnevne navike, uključujući i one po pitanju ishrane. Primetno je i da sve više raste svest o održivim izborima, koji su zdravi i za nas i za planetu.
Prema procenama Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija, kako bude rastao broj stanovnika u svetu, i ako sve više njih bude sledilo zapadnjački jelovnik, proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda će porasti za 44 odsto do 2050. godine, što će, osim zdravstvenih, imati i ozbiljne ekološke posledice. Naime, stočarstvo već sada učestvuje u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte sa skoro 15 odsto i zato je manja potrošnja mesa jedan od važnih načina borbe protiv klimatskih promena.
Na ovoj filozofiji održive poljoprivrede nastao je Nestlé portfolio Garden Gourmet, iz kategorije obroka koji po hranljivom sastavu i ukusu zamenjuju meso (plant based meal solutions). Biljni burgeri i ćuftice proizvodiće se pretežno od domaće soje i povrća u novoj fabrici u Surčinu koja bi trebalo da počne s radom krajem godine. Većina proizvodnje planirana je za izvoz u Francusku, Nemačku, Holandiju, Italiju, Španiju i Veliku Britaniju, zemlje u kojima se potrošači sve više okreću održivim izborima u ishrani.
„Za proizvodnju našeg biljnog burgera potrebno je 80 odsto manje zemljišta i emituje se 75 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na proizvodnju klasičnog burgera. Svi Garden Gourmet proizvodi su na bazi soje, sadrže najkvalitetnije povrće i žitarice kao važan izvor vlakana, i odlična su zamena za meso i u sezoni posta, jer zadovoljavaju sve naše nutritivne potrebe. Bez obzira na to biraju li naši kupci biljnu hranu iz zdravstvenih, etičkih ili ekoloških razloga, mi želimo da im ponudimo proizvode superiornog ukusa i kvaliteta kako bi smanjili potrošnju mesa, ne praveći kompromis na račun ukusa“, ističe Renata Matusinović, izvršna direktorka kategorije hrane kompanije Nestlé za jugoistočni evropski region.
Prema podacima NielsenIQ, prodaja biljne hrane koja je alternativa mesu, jajima i mlečnim proizvodima porasla je za 53 odsto na globalnom nivou u poslednje dve godine. Za 43 odsto porastao je broj domaćinstava koja kupuju zamenske obroke za meso, a više od 52 odsto američkih potrošača troši više biljne hrane jer veruje da je zdravija.
Fleksibilna ishrana zasnovana prvenstveno na biljnim namirnicama je i glavna preporuka iz izveštaja komisije EAT Lancet, koji je 2019. godine objavilo 37 nutricionista i ekologa iz 16 zemalja. Ova „planetarna dijeta“, kako su mediji predstavili, podrazumeva suštinsku promenu načina ishrane u pravcu ekološke održivosti. Preporučuje se dve manje porcije crvenog mesa nedeljno i prepolovljen unos šećera, a mnogo više voća i povrća.