Njen prepoznatljiv glas i neverovatan muzički talenat, publika voli jer šalje iskrene note, muzika je njen život, njena ljubav. Sve vreme koje deli u kreativnom radu sa čovekom svog života, mladim ljudima koje edukuje čine je bogatijom, ali i pune energijom. Aleksandra Kovač je istinska muzička zvezda, žena čiji se zvuk i muzika prepoznaju širom regiona. Svojim autorskim radom podiže standarde srpske pop muzike paralelno dajući akademski doprinos savremenoj muzičkoj teoriji. Za Aha magazin otkrila je šta su joj donele četrdesete, koliko nas glas odaje, zašto je za svakog čoveka dragoceno da nauči da se slobodno izražava glasom i šta radi kada nastupe „siva jutra” u kreativnom radu.
- Kada se danas okrenete iza sebe kako čujete svoju muziku, koje reči i melodije su tek sa vremenom dobile snagu i značaj?
Mnogo toga se promenilo u mom poimanju i kreiranju muzike. Komponovanje je uvek za mene predstavljalo emocionalno pražnjenje i način komunikacije sa ljudima, ali i privilegiju da radim nešto što mi donosi istinsku sreću i zadovoljstvo. Uvek sam bila iskrena u svom umetničkom izrazu, bilo da sam pisala pesme popularne muzike ili komponovala muziku za pozorište, serije i filmove. Ono što mi je uvek bio cilj jeste kvalitet u umetnosti, dati ono najbolje od sebe, vrhunske domete u svom izrazu, ideji i realizaciji. Teško je danas baviti se umetnošću u Srbiji. Dopustili smo amaterima da kroje kulturu naše zemlje i uvek nam je bolje nešto tuđe. Zato, polako ali sigurno, gubimo svoj kulturni identitet.
2. Koje su vaše omiljene muzičke teme iz serije „Ubice moga oca”, koja je doživela veliki uspeh od početka prikazivanja i koji ste zadatak sebi postavili za nastavak rada na drugoj sezoni?
Rad na ovoj seriji je bilo pravo uživanje za mene kao kompozitora i pravi posao za Romanovu i moju muzičku produkciju „RAprodukcija”, koja je preuzela kompletno bavljenje muzikom u seriji. Prvo sam komponovala naslovu špicu, jer je to muzička lična karta cele serije. Muzika koju publika mora da prepozna na nesvesnom nivou i identifikuje kao zvučnu atmosferu likova i dešavanja. Bilo mi je važno da muzika ne ometa dramsku radnju, već doprinese generisanju i shvatanju emocija između platna i publike i prenese atmosferu. Radujem se nastavku saradnje sa Gagom Antonijevićem, koji kao režiser izuzetno dobro razume koliko je muzika važan element filmskog narativnog sistema. Dao mi je potpunu slobodu u izrazu, što je za svakog kompozitora najvažnije.
3. U svojim pesmama ne odustajete od ljubavi, kako se čuva ljubav u vremenu u kome živimo u kome su iskrene emocije i tradicionalne vrednosti postale retkost?
Živim okružena ljubavlju, pre svega onom koju pružam sebi i drugima, ali i onom koju dobijam. Možda je najvažnija ljubav, ona koja je danas potpuno zanemarena, upravo ljubav prema samome sebi. Kada negujemo ljubav i nežnost u ophođenju prema sebi i svojim postupcima, dopuštamo sebi i da grešimo, a to je važan deo životnog sazrevanja. Čini mi se da ljudi više ne vode onaj izuzetno važan unutrašnji dijalog sa samim sobom i ne preispituju sebe i svoja uverenja, znanje i navike. Na kraju svako živi onako kako želi. Potrebno je biti tu za ljude kada smo im potrebni i pomoći im da pronađu svoj put.
4. Koje su to životne lekcije koje su vas najviše odredile? Šta je to najlepše što su vam donele godine zrelosti?
Najbolja stvar koju su mi četrdesete donele je sveobuhvatno razumevanje sebe, života i ljudi. Doživela sam velike padove, ali i velike pobede. Imam lavovsku snagu koja me ne napušta ni u najtežim trenucima. Borim se za dobro u sebi i drugima bez prestanka i oklevanja.
Ostali deo intervjua možete pročitati u štampanom izdanju Aha magazina za kreativniji život.
Photo: Miloš Nadeždin i Nebojša Babić