Idea man

Dušan Jovović – Ne želimo da živimo istinu!

Dušan Jovović je slikar i multimedijalni umetnik, kolekcionar misli i doživljaja, potvrđenih talenata, onaj koga život i priznanja hoće. Pronicljivo oko, zaronjeno u beskrajnu lepotu. Gospodstven i avanturista. Pametan i inteligentan. Svedok koji aktivno deluje: osmišljava obesmišljeno, otkriva prikriveno, promoviše zaboravljeno — od Teslinog vremeplova do srednjovekovnog srpskog slikarstva, kojim je osvetlio Skupštinu Srbije i poslednje velike multimedijalne izložbe posvećene Prvom svetskom ratu i Milunki Savić. Njegova najveća moć — ne čudi se moćima, već kao najbolji iluzionista u njih sam predano i potpuno veruje.

_DSC0408

Šta je najvažnije u stvaranju jednog digitalnog projekta i koji su sve alati potrebni da bi se stvorilo vizuelno snažno i upečatljivo delo?

Umetničko delo vidim kao najširi pojam koji nam daje prostor da se igramo sa vremenom i sa različitim formama života. Umetnosti nema tamo gde nema slobode. Svoj umetnički rad uvek započinjem olovkom, crtežom i istraživanjem. Digitalne alate, softvere i programiranje koristim samo u finalnim fazama, egzekuciji dela. Da biste pomerili granice i napravili uspešno delo, nikako ne smete da budete racionalni u stvaranju i postavci, to rade neki drugi ljudi oko vas. Racionalno ponašanje za umetnika i njegovu umetnost je veoma opasno.

_DSC0373

Gde su granice digitalne umetnosti i kakva je njihova budućnost, a gde ste Vi tu?

Umetnost sama po sebi ne trpi granice, nije bitno kog je tipa. Kroz igru i istraživanje sigurno dolazite do rezultata. Zato sam se i bavio različitim granama umetnosti: filmom, pozorištem, dizajnom, slikarstvom, fotografijom… Naravno, igra je nemoguća ako je ne temeljite na obrazovanju i iskustvu. Zato sam i formirao grupu i kreativnu kompaniju ARTBEAT, koja se bavi brisanjem granica u marketingu i kulturi. Ponosan sam na neke od projekata čiji sam autor bio, koji su upravo to i postigli, kao što je, na primer, Teslin vremeplov Telekoma Srbija, koji je i inicirao isti. Za ovaj projekat smo dobili nagrade u Berlinu, na čuvenom Festivalu svetla, isto u Berlinu na Excellence Awards 2016. godine, dobitnici smo prestižnog BalCannes priznanja 2017. godine za najbolji projekat, čija je realizacija obuhvatila nekoliko tržišta u regionu. Divno  je kada na mestima u velikim kompanijama, kao što je Telekom Srbija, sede kvalitetni ljudi koji prepoznaju vrednosti novih medija i komunikacija. Zahvaljujem se gospodinu Ćulibrku, Mariji Bošković i njenom timu, koji su sve vreme partnerski radili na ovom neverovatnom projektu.

DSC_91422

Šta ste tradicionalno poneli iz kuće?

Moji roditelji su divni ljudi koji su svoj život posvetili podizanju nas trojice, što u onim turbulentnim vremenima 90-ih godina XX veka u Srbiji nimalo nije bilo lako. Insistirali su na našoj individualnosti i usadili su nam prave vrednosti. Najbitniji savet koji su mi dali je bio taj da šta god u životu da radiš, trudi se da to radiš najbolje što možeš, čuvaj obraz i budi čovek.

Od Vas se posle Starog dvora očekuje da napravite korak više. Šta bi bila prva slika koju biste napravili kada biste mapirali nebo?

Sličnu stvar sam uradio u Japanu, ali kao hologram uz pomoć specijalne scenografije koja se prostirala između zgrada i stvarala je iluziju nestajanja i pojavljivanja oblaka u muzičkom ritmu sa digitalnim gličevima. To je bio zanimljiv i uspešan eksperiment. Kada bih u ovom trenutku birao čime bih oslikao nebo iznad Beograda, to bi bila slika Kosovski božuri koju je Nadežda Petrović naslikala 1913. godine. Ovo delo je jedno od 4 njena ulja sa motivima Gračanice, a imao sam prilike da je vidim poslednji put u inostranstvu na nekoj svetskoj postavci kada su Kosovski božuri bili staviljeni pored Polja Morisa Vlamenka, a nasuprot njih je bila i slika Paula Klea. Simbol izložbe su bili Klimt, Šile i Kle iz Beča. Bilo je fantastično.

Ostatak intervjua sa Dušanom Jovovićem možete pročitati u novom štampanom izdanju AHA magazina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *