Prim. dr sci. med.Tatjana Radosavljević, pulmološka ordinacija “TARA MD”
Za nju kažu da je jedan od najboljih pulmologa na ovim prostorima, a u poslednjih nekoliko meseci javnost je zainteresovala svojim drugačijim pristupom terapijskom protokolu koji je pokazao veoma dobre rezultate u lečenju bolesnika sa simptomima produženog kovida.
Prim. dr sci. med.Tatjana Radosavljević, danas specjalista pneumoftiziologije, diplomirala je sa 23 godine kao jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Nišu, sa 29 godina postala specijalista, a sa 36 godina, kao najmlađa u Srbiji, dobila zvanje primarijusa. Njena impresivna karijera se nastavlja i devet godina kasnije (2005) odbranom disertacije na temu problema udružene pojave karcinoma i tuberkuloze postaje doktor medicinskih nauka. Obnovila je Lekarsku komoru Srbije čiji je bila direktor u dva mandata. Učesnik je mnogih kongresa u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je i specijalne nagrade za istraživački rad iz nerazvijenih zemalja na Svetskoj konferenciji o plućnom karcinomu u Dablinu.
Dugi niz godina radila je na Odeljenju intenzivne nege Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu i kao lekar na odeljenju za naučno istraživački rad Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.
Privatnu pulmološku ordinaciju “Tara MD” gde uspešno radi i danas osnivala je 2014.godine.
Poznato je da su plućne bolesti među najtežim i najpodmuklijim. Šta ste naučili da prepoznate u dijagnostici i mimo dobrih rezultata koji ponekad ne pokažu na vreme koliko je bolest ozbiljna?
Moje mišljenje je da dobar lekar mora da bude dobar čovek. Druga stvar koju mora da poseduje dobar lekar jeste intuicija koja vas upućuje da neki naoko nevažan detalj ili naoko uredan nalaz, nastavite da istražujete dalje, da dopunjujete nalaze i da kontrolišete pacijente. Najpodmuklija bolest u pulmologiji, rak pluća, zna da se skriva dugo, a kada ga konačno otkrijete, nije moguće da ga lečite na pravi način jer se proširio.
Koja su dobra iskustva i prepoznavanja u Vašem poslu?
Iz svega što sam pročitala i naučila uspevam da izvučem i primenim određene činjenice. Najvažnije je slušati pacijenta, on vam sve kaže ako mu date priliku, čak iako na prvi pogled te činjenice nisu povezane. Takođe je veoma važan detaljni pregled pacijenta. Što se snimaka tiče, ja pripadam generaciji lekara koji snimke tumače sami, kao i nalaze skenera pluća. To u mnogome pomaže procesu lečenja.
Detaljna posvećenost i drugačiji pristup terapijskom protokolu, pokazali su u vreme i posle epidemije kovida-19 dobre rezultate. Kakva su Vaša iskustva sa novim simptomima ove bolesti o kojima ste govorili gostujući na mnogim televizijama?
Moje duboko ubeđenje je da će se medicina ubuduće deliti na dva perioda: pre kovida-19 i posle kovida-19. U formiranju načina lečenja, naročito kod bolesnika koji su imali simptome produženog kovida, susreli smo se sa potpuno nepoznatim fenomenima. Recimo, pojava povišenih vrednosti D dimera pre kovida-19 je značila da u organizmu postoji tromb, za kojim smo tragali i koji smo lečili. Kovid-19 je, međutim, doveo do poremećaja procesa zgrušavanja krvi koje se ispoljavaju povišenim vrednostima D dimera bez prisutnog tromba, što je ogroman rizik za naknadno nastajanje tromba. Osobe sa povišenim D dimerom su biološke tempirane bombe i zbog toga je moj savet da je neophodno lečiti ovo stranje lekovima za razređivanje krvi najmanje tri do šest meseci, koliko smo mi lečili pojavu tromba u plućima.
Tokom pandemije kovid-19 patentirali ste novi sistem lečenja u Srbiji.
S obzirom na to da nisam bila u prilici da u svojoj ordinaciji lečim pacijente pozitivne na kovid-19 počela sam tzv. telemedicinsko savetovanje ovih pacijenata. Pacijenti su mi na viber ili mejl slali nalaze, a preko we transfera snimke pluća i skenera. Na isti način ja sam im davala savete koje nalaze je potrebno da urade. Takođe sam imala video pozive sa pacijentima iz Srbije i sveta i na taj način im davala svoje mišljenje kada je potrebno da pacijent obavezno ode u bolnicu. To je inače legitimna grana medicine koja se desetinama godina primenjuje u skandinavskim zemljama, Kanadi, Americi. Zanimljivo je da sam se sa mnogima od njih posle preležanog kovida susretala u svojoj ordinaciji.
Kovid-19 je pokazao da lekari ne samo u Srbiji, već i u svetu imaju različito mišljenje o tom virusu. Gledajući koronu iz današnje perspektive, šta je to što je po Vama bilo zajedničko?
Zajedničko je da se mišljenje o virusu i lečenju dosta menjalo tokom pandemije i zavisilo je i od soja koji je vladao.Ono što je sigurno, za ovih 38 godina rada, nikada se nisam susrela sa sličnim virusom. Nešto najbliže tome je bila pojava virusa AIDS-a, ali on nije izazvao toliku paniku, s obzirom da je targetirao određene socijalne grupe. Još uvek mnogo toga učimo o kovidu-19. Na sreću, pojavili su se i lekovi protiv virusa kovid-19 (kakav je molnupiravir), koji u ranoj fazi mogu da pomognu.
Kakav je Vaš stav o vakcini protiv virusa kovid-19?
Ja sam se vakcinisala, shodno tome smatram da se treba obavezno vakcinisati. Vakcine su, inače, iskorenile mnoge opasne bolesti.
Ko su danas Vaši pacijenti i sa kakvim tegobama dolaze?
Danas mi ponovo dolaze pacijenti sa svim mogućim plućnim bolestima, ali i pacijenti sa produženim kovidom. Dolaze mi i pacijenti sa sumnjom na prekide disanja u snu, tzv. hrkači koji imaju sumnju na sleep apneju.
U svojoj ordinaciji koristite aparat sa plastičnim kuglicama. Otkrijte nam fenomen kuglica i šta je po Vama njihova najvažnija uloga?
Reč je o Respiprogramu, veoma jednostavnom aparatu za fizikalnu terapiju pluća koji se sastoji od tri plastična valjka i u svakom se nalaze plastične kuglice. Pacijenti dubokim udahom prave vakum, podižu kuglice, maksimalno šire oba plućna krila, što je praćeno prilivom sveže krvu u pluća, a to pospešuje zarastanje promena izazvanih virusom kovid-19. Ovaj aparat je prvo bio namenjen pacijentima kod kojih su rađene operacije na trbuhu i korišćen je u šok sobama da se bolesnicima od ležanja ne bi razvijala upala pluća. Koriste ga i osobe sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, da vežbaju mišiće koji učestvuju u procesu disanja.
Ideju o primeni ovog aparata kod kovida-19 dobila sam posmatrajući kako pacijenti, koristeći tradicionalne vežbe disanja u kojima učestvuju i ruke i noge, zbog opšte slabosti ne uspevaju da ih izvedu. Sa Respiprogramom sedite u fotelji, radite vežbe udaha u serijama od pet pokušaja i ponavljate ih deset puta dnevno. Upornim vežbanjem 6-8 meseci moguće je doći do potpunog oporavka pluća posle preležanog kovida.
Šira javnost pamti Vas i po uvođenju lekarskih licenci i osnivanju Lekarske komore. Koliko je bilo teško to sprovesti u delo?
Srbija je do 2007.godine bila jedna od retkih zemalja koja nije imala uređenu lekarsku struku ni Lekarsku komoru. Trnovit put je bio da se osnuje Komora. Da se postavi na noge morali smo da se izborimo protiv neznanja, zavisti, nerazumevanja. Sa malim brojem entuzijasta i istomišljenika uspeli smo u tome, podelili prve licence, postali zaštitnici lekara, uradili stotine edukacija na mnoge teme… Čak smo imali prvi lekarski bal posle II svetskog rata! Sa ove vremenske distance, mogu da kažem da je taj deo mog života bio veliki izazov, što bi u rok fazonu rekli ”krv, znoj i suze”. Kada se sve postavilo na svoje mesto, posle dva mandata, vratila sam se struci, a komorski brod je nastavio da plovi drugim i drugačijim morima.
Koja je Vaša poruka našim čitaocima?
Mislim da je u životu najvažnije biti zdrav, srećan i voljen. Kada to imate, sve ostalo će doći samo po sebi.