Dom Jevrema Grujića – povratak u 19. vek

U samom srcu Beograda, u Svetogorskoj 17 nalazi se Dom Jevrema Grujića, kuća koja je odnedavno pretvorena u muzej koji čuva sliku o jednoj izuzetnoj građanskoj porodici iz 19. veka, ali i njenim potomcima koji su u postmodernom i postmoralnom vremenu u kome živimo odlučili da nastave tradiciju zadužbinarstva i blago koje krije Dom Jevrema Grujića učine dostupnim svima kao deo nacionalne kulturne baštine i srpskog nasleđa.

Dom JG2

Alek i Branka Conić, mladi bračni par, već godinama uspešno rade u oblasti kreativnih industrija a njihova posvećenost i želja da, obnavljajući porušeno, očuvaju i ožive kulturno nasleđe predstavlja primer za druge i dokaz da se i kreativnost nasleđuje, ali i zida, ciglu po ciglu, kod plemenitih i vrednih ljudi.

Kako je trajao sam proces opremanja, nabavke opreme… Šta je bilo najteže?

Branka: Kada se nešto radi od srca i s ljubavlju, ništa nije teško. Sama ideja da jednoga dana porodična kuća i kolekcija budu pretvorene u muzej postoji još od dana kada je kuća zašticena i proglašena spomenikom kulture od velikog znacaja 1967.godine, ali tek poslednjih sedam godina kuća je počela da se otvara za javnost, prvo samo nekoliko dana godišnje, da bi prošle godine zvanično bila otvoreni muzej.

Alek: Dobra ideja privlači dobru energiju i dobre ljude, tako da se i oko nas ubrzo stvorila mreža divnih ljudi i institucija koje su nama kao malom privatnom muzeju pružile ogromnu

podršku. Na prvom mestu Ministarstvo kulture u prilagođavanju i opremanju prostora, Centralni institut za konzervaciju, čiji su stručnjaci s predanošcu više od dve godine restaurirali preko 20 umetničkih dela iz kolekcije koja su u velikoj meri bila oštećena, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Rajfajzen banka, koja nas podržava godinama, ali i naš najbliži partner, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, s kojim smo neraskidivo povezani i s kojim je ovaj san prvi put odsanjan.

Dom JG3

Koji je najvredniji muzejski eksponat?

Alek: Vrednost eksponata nije samo finansijska vec pre svega umetnička i istorijska. Venčanica Jelene Grujic iz 1852. godine najstarija je sačuvana u našoj zemlji i samim tim jedinstven je dokaz kako je izgledalo odelo za svadbu pre 160 godina. Izuzetno su dragoceni i rukopisi Jevrema Grujica, pisma kralju Milanu i kraljici Nataliji, kraljevski darovi koje su članovi porodice dobijali, a vrednost slikarskih dela naših najvećih umetnika: Paje Jovanovica, Uroša Predića, Steve Todorovića i drugih koje brižljivo čuvamo, za srpsku umetnost je nemerljiva. Ova dela mogu da stoje rame uz rame s najvećim svetskim slikarima u pariskom Luvru ili njujorškom Metropolitenu, a mi kao narod treba da se ponosimo što smo imali takve slikarske majstore.

Branka: S druge strane, nisu samo umetnički predmeti po sebi ono što čini ovaj muzej jedinstvenim. Svaki taj predmet ima svoju istoriju, svoju priču i svoje tajne. Kada je nabavljen, koga je izradio, kome je poklonjen, kako je sačuvan…samo su neka od pitanja na koja odgovore daju naši mladi kustosi, koji svakog posetioca dočekaju i provedu kroz muzej. Pored toga, eksponati u našem muzeju mogu se i probati, poput omiljene čokoladne torte kraljice Natalije, koju pravimo po originalnom receptu iz 1885. godine.

Dom JG4

Portret kraljice Natalije, delo Steve Todorovica, zaista je velika prilika da se naša kraljica prikaže modernoj javnosti. Da li biste nam otkrili recept za njenu čuvenu tortu koja se u kući Grujica može probati?

Branka: Portret kraljice Natalije je deo stalne postavke Doma Jevrema Grujića i svakako jedno od remek-dela srpskog slikarstva, a jedan istoričar umetnosti ju je čak nazvao “srpskom Mona Lizom”. Todorović je maestralno preneo ličnost kraljice na platno. Lepa, samouverena, hrabra, odlučna i jaka, a istovremeno ženstvena i zavodljiva, ona i danas pleni. Narod ju je obožavao iako je njena sudbina bila tragična. Što se tiče torte, morate doći i lično je probati, a onda ćemo vam dati i recept. U pitanju je jednostavna srpska torta, bez mnogo đakonija, s orasima i čokoladom, ali fantastičnog ukusa koji pamtite…

Dom JG

Otkud saradnja s Ričardom Drajfusom, koji će pozajmiti glas za priču o kući Grujića?

Alek: Gospodin Grajfus je veliki poznavalac istorije i osnivač fondacije “The Dreyfuss Initiative”, koja se zalaže za veći broj časova istorije u američkim školama. Prilikom posete Domu Jevrema Grujica prošle godine bio je toliko opčinjen onim što je video da nam je ponudio da besplatno snimi naraciju za naš muzej. Velike svetske zvezde i te kako naplaćuju svoje usluge i to je ogroman poklon na kome smo beskrajno zahvalni. Očekujemo da će se to realizovati ove godine kada tekstovi budu finalizovani, tako da mislim da ćemo biti jedini muzej kroz koji vas vodi jedan oskarovac.

Pročitajte ceo intervju u štampanom izdanju Aha magazina.  

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>