Nekada stidljivi student Fakulteta dramskih umetnosti, danas istaknuti muzički umetnik, borac za prava romske zajednice, producent… Dragan Ristić inspirisan pre svega ljubavlju i podrškom porodice, supruge Dušice i dvoje dece, Lune i Andreja, stvara autentičnu muziku u kojoj se tradicionalni romski zvuk pretače u rok note. Zajedno sa svojim bendom Kal, bez cenzure i sa velikim uspehom stvara, kako u svojoj matici Srbiji, tako i van granice naše zemlje. Njegov život je muzika i borba za romska prava u srpskom društvu. Filosofija romske kulture je živeti u sadašnjem trenutku a Draganova poruka je da samo čovek koji promišlja i osmišljava svoju budućnost može da promeni svoju sudbinu.
Diplomirani ste radio i pozorišni producent, potvrđeni muzičar i kompozitor, aktivni učesnik u borbi za prava Roma. Koja je ustvari Vaša glavna profesionalna uloga danas?
Zavisi od ugla iz kog se posmatra. Ono što je za mene važno jeste da ja uloge biram sam i da sam sâm svoj reditelj i glumac. Ne želim da zvučim neskromno, jer sam pre svega muzičar, ali u konceptualnom smislu mislim da linija od Boba Marlija preko Manu Chao benda, sa sjajnim ljudima, ima socijalni angažman. U mom slučaju muzika je samo deo onoga što mogu da ponudim javnosti. Suštinski ja sve posmatram kroz prizmu medija i, pre svega, mogućnosti da se obratim velikom broju ljudi i prenesem, vrlo važne poruke. Tu vidim suštinu celog rada i svega onoga čime se ja trenutno bavim.
Da li je muzika grupe Kal, čiji ste Vi osnivač, dovoljno prepoznata u Srbiji?
Naša publika su pre svega intelektualci od 30 godina pa nadalje i ja nemam problem sa tim, ali nemam problem ni da se bavim mainstreamom, da uđem u mainstream. Kad su jednog slavnog muzičara pitali o mainstreamu, odgovorio je pitanjem: „Šta je to?” Ako to znači da će me više ljudi slušati, u redu, pristajem. Muziku ne pravim namenski, u smislu da se dopadnem, pravim je kako osećam u tom trenutku, zato ona ima svoj tok i definitivno prepoznatljiv stil. Da li je muzika prepoznata? Uvek može bolje i više!
Ukratko, ko su Romi? Njihova senzualnost i muzička nadarenost su već potvrđeni.
U kom segmentu vidite značajan doprinos Roma, npr. u muzici, zanatskim radovima ili…? Romi su narod koji je nažalost, rekao sam, pre otprilike 1000 godina krenuo na jednu ekskurziju iz Indije i negde usput zaboravio vodiče i profesore i sve ostalo. Sa te se ekskurzije, nažalost, Romi se nisu vratili.
Kako vidite status Roma u Srbiji danas?
Po poslednjem popisu u Republici Srbiji ima 146,000 Roma, a po nezvaničnoj statistici ima ih negde oko 500,000. Brojke govore da je osnovni problem kod Roma to što ne postoji artikulacija političkih interesa, jer to neko ne dozvoljava. To su ozbiljne greške svake vlasti od 1990. godine, jer sa takvim brojem ljudi ne postoji nijedna druga strategija već samo ona koja je afirmativna. To znači da svaka vlast mora omogućiti Romima artikulaciju političkih interesemora im omogućiti kroz institucije neguju svoj jezik i kulturu jer ćemo svi tada biti bogatiji. Imamo primere u našoj bližoj istoriji koji nas opominju da političke greške ne treba činiti… makar nenamerno
Tekst: Olivera Maksimović Nicotera
Foto: Marko Veljović
Ostatak intervjua možete pročitati u štampanom izdanju ”Aha” magazina – oktobar/novembar 2016. X broj