Francuska i Srbija ruku pod ruku u odbrani svoje jedinstvenosti

Kultura igra posebnu ulogu u francuskom društvu jer daje mogućnost svakome da se uzdigne, osveži, otvori ka novom. U Francuskoj je kulturna scena veoma raznovrsna: okuplja nezavisne umetnike, kulturne poslanike koje podržavaju lokalne vlasti, ljude koji povezuju kulturu i obrazovanje. Novi projekat Demos, kojim rukovodi Cité de la musique u Parizu a koji ima za cilj da uspostavi po celoj Francuskoj orkestre mladih koji će se obraćati socijalno ugroženima i podeliti sa njima ljubav ka lepom, ka kulturi, simbolično ilustruje kulturnu živost današnje Francuske i to u svim regionima.

1 (2)_mini

O savremenom francuskom stvaralaštvu ali i mostovima koje Francuski institut u Srbiji stvara sa našim umetnicima, institucijama kulture i publikom razgovarali smo sa gospodinom Žan Batistom Kizenom, direktorom instituta i savetnikom za kulturu ambasade Francuske koji bliskost francuskog i našeg naroda objašnjava sličnom ljubavlju prema autentičnom i novom i kulturnim kodom u kome kreativnost i nasleđe idu ruku pod ruku.

Kultura je najbolji put zbližavanja dva naroda. čime se rukovodite pri odabiru onoga što će publika u Srbiji moći da vidi?

Istakao bih pre svega da u Francuskom institutu nismo jedini koji odabiramo ono što će publika u Srbiji imati priliku da vidi o francuskoj kulturi. Mi redovno sarađujemo sa drugim ustanovama i pojedincima, tako da ne igramo sami ulogu producenta, ili bar to više ne radimo. Sa našim partnerima se trudimo da ponudimo publici u Srbiji – i to ne samo u Beogradu! – susrete sa umetnicima, autorima koji istražuju nove granice između umetnosti, stvarnosti, mašte.

Kada podržavamo dolazak na Beogradski festival igre predstave Pixel Murada Merzukija, koja je spoj hiphopa i digitalnih umetnosti, želimo ujedno da pokažemo kako se naša kultura svakodnevno obogaćuje urbanim kulturama kao i svim oblicima inovacija (tehnološkim, društvenim, ekološkim). Želimo da ponudimo publici u Srbiji otvorene prozore ka inovaciji a, u drugom planu, da omogućimo umetnicima i profesionalcima u Srbiji da uspostave čvrste veze sa svojim francuskim kolegama, između ostalog, priređujući masterklasove, razmenu boravaka, itd.

Kada bismo starije generacije pitali da nam nabroje umetnike iz francuske odmah bi rekli Edit Pjaf, Žilber Beko, Mirej Matje, Belmondo, Žana Moro… ko su danas velika imena iz oblasti muzike, filma, književnosti?

Hvala vam što ste nabrojali i žive umetnike! Velika umetnička imena u Francuskoj se obnavljaju a oni koji su najpopularniji u Francuskoj nisu obavezno i najpopularniji u svetu, i obrnuto! Mogu ipak da kažem da su neke ikone savremene umetnosti poznate i ovde, kao što su Daft Punk i Sebastien Tellier kad su u pitanju elektronska muzika, glumice Šarlot Gensbur (Charlotte Gainsbourg), Lu Doajon (Lou Doillon), Marijon Kotijar (Marion Cotillard), ili pisac Frederik Begdbede (koga očekujemo u junu u Beogradu), ili Mani Larsene (Manu Larcenet) koji nam pruža novo viđenje stripa. Tu takođe ubrajam intelektualce i naučnike koji neprestano pomeraju granice znanja, kao matematičar Sedrik Vilani (Cédric Villani) koji nam dolazi u aprilu u Beograd, Niš i Novi Sad.

Osim u Beogradu, francuski institut ima predstavništva i u Nišu i Novom Sadu. Kakav je program u tim delovima srbije?

U Nišu i Novom Sadu nudimo slične aktivnosti kao i u Beogradu: školu jezika, medijateku, centar resursa o savremenoj Francuskoj, mnogobrojne kulturne i obrazovne aktivnosti za decu. Iz Niša i Novog Sada radimo takođe sa školama (na jugu Srbije i u Vojvodini) gde se francuski jezik širi a dajemo i podršku dinamičnijem kulturnom, univerzitetskom, društvenom životu u tim gradovima. Primera radi, u Novom Sadu smo uspostavili partnerstvo sa Galerijom Matice srpske u cilju približavanja umetnosti mlađoj publici; u Nišu podržavamo udruženje Mladih ambasadora koji na sjajan način ohrabruju mlade da se preko kulture uključe u razvoj svoje zajednice.

Šta nam Francuski institut priprema u 2017. godini i na čemu trenutno radite?

Ove godine radimo sa partnerima iz cele jugoistočne Evrope na stvaranju novih pasarela, mostova, između profesionalaca i amatera na polju igre u okviru regiona i Francuske: radi se o projektu France danse koji sam već spomenuo a započeće gostovanjem Murada Merzukija na beogradskom Festivalu igre i trebalo bi da se nastavi na jesen sa eventualnim dolaskom Anželina Prelžokaža u Novi Sad.

Ostali deo intervjua možete pročitati u štampanom izdanju Aha magazina za kreativniji život!

Tekst: Jelena Ranković

Foto: Dejan Janković

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>