O idolima – Psihijatar Aleksandar Misojčić

.

Ko su ti ljudi koji nas definišu, koji su nam toliko važni?

Porodica?

Naravno, pre svih!

Prijatelji?

Uvek!

Ljubavi, prve, male, velike i ostale?

Ah…

Škola, profesori, razredne starešine?

Kako starimo, sve ih više cenimo.

Uzori, idoli?

Osoba od uticaja na nas ne mora da bude deo našeg sistema, јer porodice nisu hermetički zatvorene. Neki žive sa nama i kad ih ne vidimo, čak i kada možda ne znaju da postojimo. Nevidljivi likovi koji su zapravo deo šire porodice. Znam, ima i onih kojima sad misli odoše ka ljubavniku ili ljubavnici, ali ja sam mislio na Noleta ili Bogdana.

Ti nevidljivi, a tako naši junaci, grade mitove, uz njih smo jači. Identifikujemo se i ljutimo na njih. Tugujemo zajedno i imitiramo ih. Ako se složimo da se samo sa bliskim ljudima svađamo, zamislite samo koliko puta ste se ljutili na pobrojane i sve im „u brk rekli”. Fudbaleri prednjače, vaterpolisti se ne računaju, oni uvek pobeđuju.

Mnogi naši idoli jasno učestvuju u građenju slike o nama, o ciljevima, vrednostima, mestu u globalnom sistemu. Oni nam pomažu da izgradimo „mit o nama”. Da prepoznamo šta smo.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju AHA magazina.

Tekst: Aleksandar Misojčić

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>