Blog

Kolumna/ Iz nikad napisane knjige – Volite ih najviše na svetu

utzShvatih da ga nema otkad smo se vratili iz parkića, a tome ima već skoro dva sata. Krenuh da ga potražim. Nađoh ga u krevetu, što mu uopšte nije svojstveno.

-Hej, blentić, jesi li dobro?

-Jesam.

Uopšte nije izgledao dobro.

-Raste ti njuška…

-Ne lažem.

-Ni malo?

-Sašo…

-Molim?

-Mogu li ja tebe nešto da pitam?

-Uvek.

-A je l’ ti mene nećeš ostaviti?

-Gde?

-Negde… napolju…

Svatih da je đavo odneo šalu.

-A zašto bih te ostavljala napolju?

-Ne znam… Zašto inače ljudi ostavlju pse na ulici kad ih psi najviše na svetu vole?

-Ne ostavljaju svi ljudi svoje pse na ulici.

-Znam… ali zašto oni neki to rade?

-Zato što su glupi.

-A ti?

-Ja nisam glupa…

-Ne, nisi…

-A mogu li ja tebe nešto pitati?

-Možeš.

-Jesi li ti srećan?

-Kako to misliš?

-Lepo… jesi li srećan?

-Gde?

-Ovde, u kući, sa mnom…

-O, da! Jesam! Najmnogo na celom svetu! Dobro… nisam baš srećan kad odes na posao, ali znam da to mora. Osim toga, retko kad gde ideš bez mene i skoro uvek smo zajedno. A ja sam najsrećniji kad smo zajedno.

-I ja sam, znaš to?

-Znam.

-Zašto si me onda pitao da li bih te ostavila na ulici?

-Onako. Da proverim.

-A odakle ti uopšte ideja za nešto tako?

-Znaš Mrvicu iz parkića?

-Znam, prava je slatkica. Samo je jako stidljiv.

-Nije stidljiv, uopšte.

-Kako nije? Stalno se krije kod Tanje. Ne odvaja se od nje.

-Nije stidljiv. Plaši se.

-Od koga?

-Bolje da pitas čega se plaši…

-Čega se plaši?

-Da će Tanja otići i da će opet ostati sam.

-Kako misliš da će opet ostati sam?

-Ti ne znaš da je Mrvica ranije imao druge ljude.

-Ne…

-E, pa imao je. I onda ga je njegov čovek jednom odveo u park i dok se Mrvica igrao on je otišao i Mrvica je ostao sam.

-Jao!

-Jeste… I onda je pao mrak. I on nije znao šta da radi, pa se šćućurio ispod auta i plakao je jer ga je bilo jako strah. Znaš… on je tada bio jako mali.

-Šta je onda bilo?

-Čula ga je Tanja i ubedila ga da izađe. Pa ga je odvela kući. On je celu noć plakao jer se plašio da će se njegov čovek vratiti pa ga neće naći i biće tužan. Sutra ga je Tanja odvela kod doktora. On je s nekom čudnom kockom išao oko Mrvice I posle je rekao da Mrvica nema čep.

-Šta nema?

-Čep.

-Misliš čip?

-Da, da… to!

-I šta je bilo posle?

-Ništa. Tanja je odvela Mrvicu kući. Pa ga je slika i lepila slike svuda po ulicama. Mislila je da će Mrvicin čovek to videti i doći po Mrvicu, ali on nije došao.

-I?

-I on je ostao kod Tanje. I Mnogo mu je tu lepo. Sme na krevet ko ja. I svašta nešto lepo ima da jede. I Tanja ga stalno mazi i ljubi. I svi su dobri prema njemu. A kod onog drugog čoveka je živeo napolju i spavao na zemlji. I nije imao svoj krevet. I jeo je samo kuglice. Ponekad.

-Baš mi je drago što što ga je te večeri Tanja našla.

-Jeste. I meni je. I znaš šta?

-Šta?

-Baš je dobro što vise nije kod tog čoveka. On mu je dao neko glupo ime… Kuco. Smešno. Sad ima i lepo ime i da jede i spava u krevetu i maze ga i ljube ga…

-I ja mislim da je tako. Ali što si ti i dalje tužan kad je Mrvici sad super?

-Zato što ima mnogo onih pasa koji ne nađu ni jednu Tanju, niti i jedna Tanja nađe njih, pa su oni sami na ulici i plaše se.

Uzdahnuh…

-E… imam ideju!

-Koju?

-Hoćeš li da sad izađemo napolje, ponesemo neku granulicu i nahranimo nekog psa napolju koji nema kuću?

-A da ponesemo i malo slaninice?

-Ostalo nam je baš malo. Mislila sam da ujutru za doruč… Ok. Ponećemo i to slaninice što imamo.

-Jaoj, Sašo! Divno!!! Hvala ti! Hvala ti! Hvala ti!

-Aj … kreći…

-A, Sašo…

-Molim?

-Hoćeš nešto da mi još uradiš?

-Šta?

-Možemo li da kupimo nešto Mrvici kad budemo išli u onaj dućan?

-Šta da mu kupimo?

-Polon. Možda mašnu.

-Kravatu?

-Ne, mašnu… baš je pravi gospodin. Treba mu mašna.

-Onda ćemo mu kupiti mašnu.

-Volim te Sašo.

-I ja tebe volim, Rekso… najviše na svetu!5ttd

Piše:
Sanja Saša Savovoć

https://princezachilly.wordpress.com/

Sve informacije možete dobiti na našoj Facebook stranici & Instagram-u

(lovepetsfashionshop)

Kao i na telefone i putem elektronske pošte:

Telefon: 011/ 4281 264

Mobilni: 069/ 204 09 74

Adresa: Bulevar Zorana Đinđića 45b (preko puta restorana Vagon Victoria)

e-mail: marija.jeremic@gmail.com

Želimo vam lep i ispunjen život sa Vašim kućnim ljubimcima pun ljubavi i ostvarenih snova!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *