USAVRŠAVANJE U RODITELJSTVU

Mirjana Gomilanović, majka troje dece, magistar elektrotehnike, sertifikovani kouč, uspešna preduzetnica i strastvena skijašica, nam otkriva da su za nju vrhunske životne vrednosti bezrezervna ljubav, sloboda i lični razvoj. Smatra da bismo imali osećaj velikog zadovoljstva potrebno je donositi životne odluke sa punim razumevanjem i poštovanjem svih naših identiteta.

Kao osnovni izazov u modernom vremenu koji iziskuje veliki napor i izaziva stres je WORK – LIFE BALANS. Ona kaže da je u svetu veliki trend promena shvatanja ovog usklađivanja, odnosno da je pritisak balansiranja smanjen svešću da nije nužno razdvajati strogo ta dva segmenta života. Veruje da je u životu uspela da se izbori za život ispunjen ljudima i trenucima koje voli, da sama bira i odlučuje kojim tempom će raditi i čemu će se posvećivati. Porodici i prijateljima se daje cela, a takođe ističe da se trudi da joj svaki momenat ima smisla i u profesionalnom životu.

  Molim Vas da nam iznesete Vaš stav i analizirate trenutno stanje u savremenoj porodici? Koje su glavne osobine roditelja, a koje dece?

O temi roditeljstva mogu govoriti iz nekoliko pozicija: kao ćerka dvoje ljudi koji su svojom međusobnom ljubavlju, nežnošću i pažnjom odgajali moju sestru i mene, kao majka troje dece (12, 10, 6), supruga čoveka u koga sam do ušiju zaljubljena ili biznis kouč. Iz koje god pozicije da razgovaram sa Vama o ovoj temi, moji odgovori bi bili slični. Posvećenost, prisutnost i ljubav su ključni kvaliteti koji su deci potrebni da bi stasala u snažne, samouverene i dobre ljude.

Stručnjaci ističu da je igra glavni element u razvoju deteta i ključan deo u povezivanju sa roditeljima. Šta još preporučujete kada je u pitanju planiranje zajedničkog vremena sa decom?

Deci je potreban prostor — da istražuju, da izazivaju svoje i tuđe granice, da povezuju i logički razmišljaju; da greše, padaju, ustaju; da razvijaju kreativnost, samopouzdanje, razbijaju strahove, otkrivaju nove perspektive. Sa druge strane, deci je potreban osećaj sigurnosti. Roditelji često greše kada planiraju vreme sa decom tako da to bude grandiozno, nikad viđeno, da se lepo slika za Instagram i Facebook. Dečji rođendani su se pretvorili u balone, mašne, torte od marcipana na pet spratova, mafine i lizalice. Deca su uredna, skupo obučena i spremna za poziranje. Sa rođendana često izađu bez kapljice znoja, mrlje od torte, ali i bez osmeha. Nije potrebno decu voditi u najlepši novi park na drugi kraj grada, već izaći u lokalni parkić i poneti krede, obruče, lopte, čunjeve; obući stare trenerke i isprljati se zajedno sa detetom u pesku, prašini i kredama. Vozite bicikle, igrajte se gluvih telefona. . Osluškujte svoju decu, pratite ih i nadovezujte se na njihove potrebe i naravno: ograničite, ozbiljno ograničite vreme ispred (bilo koje vrste) ekrana.

Da li i na koji način roditelj može da utiče na spoljašnje okolnosti koje se odražavaju na razvoj ličnosti deteta?

Umeće srećnog života se bazira na prihvatanju da ne možemo uticati na sve stvari u našem životu. Zapravo, na osvešćivanju na šta možemo da utičemo i tome posvetimo pažnju, a na šta ne možemo. Mnogi roditelji osećaju nezadovoljstvo okruženjem u kome njihova deca odrastaju. Neki se oslobađaju te frustracije stalnim kritikovanjem, što za posledicu nema ništa osim prenošenja frustracije na decu. Drugi se pravdaju da njihovo malo nije dovoljno da bi se stvari promenile i odustaju od bilo kakve akcije, te postaju rezignirani i mrzovoljni. Ukoliko roditelji primećuju pojave i ponašanja koje smatraju neadekvatnim ili nekorisnim u odrastanju njihove dece, zapravo koja se kose sa njihovim porodičnim vrednostima, dobro je razgovarati sa decom o tome kako se okolnosti iz okruženja (ne)uklapaju i pokazati proaktivan stav na temu „Kako da mi, naša porodica, čak i u okruženju koje nije idealno, živimo ono u šta verujemo“. Uticaj pojedinca na okruženje može biti mnogo veći nego što mislimo. Učenjem deteta (i praktikovanjem) da se đubre baca isključivo u kantu, da se komšiji kaže „dobro jutro“ čak iako je on namrgođeno ušao u lift, organizacija akcije skupljanja smeća u kraju, reći „hvala“ kasirki u lokalnom marketu, nenasilna komunikacija sa vršnjacima…

Koje su Vaše poruke, kako roditelj treba da postupa u situacijama odnosno ponašanjima dece sa kojima je teško izaći na kraj?

Deca često ne umeju da vam do detalja objasne stanje u kome se nalaze nakon ismevanja vršnjaka, situacije u kojoj su doživeli nepravdu i slično. Njihovo ponašanje će nam bez dileme pokazati da nešto nije u redu.

Vaspitavanje dece na javnom mestu je uzaludan posao. Ono što njima treba u trenutku kada ispolje ponašanje koje se nama ne dopada je poruka: „Volim te, čak i kada se tako ponašaš.“ Nakon toga, važno je razgovarati kod kuće, u detetovom bezbednom okruženju. Strpljivo, sa poverenjem u dete, sa razumevanjem da postoji nešto što ga muči. Dečji psiholozi i psihoterapeuti retko kad rade samo sa detetom. Obavezni deo procesa je rad sa roditeljima, jer ključ za detove reakcije i ponašanje se, najčešće, krije baš tu.

Molim Vas da podelite sa našim čitaocima neke veštine iz coaching-a koje im mogu biti od koristi (npr. GROW MODEL, SMART ciljevi), kako bi njihova porodica bila zadovoljnija?

Kad god imam priliku da pričam o koučingu, mom pristupu i mom shvatanju te profesije, ja zapravo pričam o životnom stavu. Jer, koučing je način razmišljanja, stanje uma i pogled na svet. Tek kad to savladamo, na red dolaze veštine i alati. Preduslov da primenimo koučing alate je da prihvatimo da je osoba sa kojom razgovaramo potpuna, zdrava, da ima pravo na svoju perspektivu u određenoj situaciji i da ima svoje potrebe. Čest izvor nesuglasica u odnosima, pa i odnosu roditelj — dete, je podrazumevanje, nedovoljno specifično definisana potreba ili cilj. Na primer, ako roditelj kaže detetu: „Hitno moramo da krenemo kod bake.“, roditelj pod HITNO podrazumeva odmah, sada. Detetovo hitno može biti čim završim igru. Važno je da mi, roditelji, naučimo da razgovaramo sa decom i postavljamo ciljeve koji su specifični, merljivi, realni, dostižni i vremenski ograničeni.

Ostatak teksta možete pročitati u štampanom izdanju Aha magazina…

Maria Cerovina

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>