Težnja za jeftinijim i čistijim izvorima energije odavno je prisutna među ljudima širom planete. Zagađenost vazduha, naročito u zimskom periodu, i strah od posledica koje ostavlja po naše zdravlje, postaje sve aktuelnija tema poslednjih godina.
Ugalj, nafta i gas su izvori energije koji su omogućili razvoj civilizacije ovakve kakvu poznajemo danas, pa je napuštanje fosilnih goriva dugo izgledalo kao nedostižan san. Međutim, zahvaljujući razvoju na polju čistih izvora energije u poslednjih 10 godina, sve smo bliži budućnosti koja je značajno čistija za naša pluća i nezanemarljivo jeftinija za kućne budžete.
Sa otvaranjem teme o prelasku na obnovljive izvore energije, otvaraju se i mnoga pitanja. Primarno pitanje je koliko to košta? Da li ćemo ugradnjom solarne elektrane postati energetski nezavisni? Šta se dešava u zimskim mesecima kada nema dovoljno sunčevih zraka, a potreba za energijom se povećava? Najnovija istraživanja pokazuju da skoro polovina građana Srbije želi da pređe na obnovljive izvore energije, ali istovremeno i da veoma mali procenat stanovništva raspolaže relevantnim informacijama.
Solarna energija u Srbiji
U potrazi za odgovorima, okrećemo se najpre ka državi, tražeći zakonsku potporu tendenciji da u svom domu koristimo sopstveni izvor obnovljive energije. Stupanjem na snagu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, aprila 2021 godine i donešenjem uredbi koje su omogućile primenu tog zakona u praksi, stvorena je neophodna osnova da svako domaćinstvo može postati proizvođač električne energije za sopstvene potrebe.
Novi Zakon uvodi termin kupac-proizvođač, što je upravo status koji dobijate ugradnjom solarne enektrane, ovoga puta, po dosta uprošćenoj proceduri za sva fizička lica. Električna energija koju proizvede solarna elektrana domaćinstva, koristi se za sopstvene potrebe, a višak energije predaje u elektro-distributivni sistem. U praksi to znači da višak električne energije proizvedene u letnjim mesecima možete koristiti tokom zime, kada je proizvodnja električne dobijene od Sunca smanjena i do 3 puta. Sav višak energije koju ste predali elektro-distributivnom sistemu ostaje Vam na raspolaganju za naredne mesece.
Koliko košta solarna elektrana za prosečno domačinstvo?
Gledano iz ugla prosečnog stanovnika, proračuni koje možemo naći na internetu nam ne znače puno. Zbunjujuće matematičke formule nas odvraćaju od namere da se dublje upustimo u temu i dođemo do odgovora na najbitnije pitanje – koja je cena solarne elektrane?
Najjednostavniji način da to saznate jeste da se obratite nekome ko ima višegodišnje iskustvo sa ugradnjom solarnih elektrana za domaćinstva i poslovne objekte. Predstavnik Solvan centrala, Ivan Pavlović, već godinama ugrađuje solarne elektrane širom Srbije i objašnjava da jadnostavno možemo doći do proračuna koliko panela nam je potrebno za domaćinstvo: Pretpostavimo da prosečno domaćinstvo ima bojler, električni šporet, frižider, veš mašinu, televizor, računar, desetak sijalica… Najveći potrošači na ovoj listu su termalni potrošači poput bojlera i šporeta. Da biste znali tačno koliko energije troši svaki od Vaših uređaja, potrebno je da proverite specifikacionu nalepnicu na poleđini uređaja, ali ovde ćemo kao primer navesti pretpostavke.
uređaj potrošnja/sat
| Bojler 80l | 2000W |
| Električni šporet | 3000W |
| Frižider | 300W |
| Veš mašina | 2000W |
| Televizor | 100W |
| Računar | 150W |
| Sijalica | 15W |
Ukoliko pomnožite prosečan broj radnih sati dnevno svakog uređaja sa njegovom snagom, i sve te vrednosti na kraju saberete, dobićete dnevnu potrošnju domaćinstva. Pod pretpostavkom da bojler radi prosečno 3 sata, šporet sat i po, televizor 6 sati…. Dobijemo ukupnu potrošnju od 12750Wh odnosno 12.75kWh dnevno.Sa druge strane solarni paneli imaju širok raspon snage 300-500W. U letnjim mesecima akumuliraju 3 puta više energije nego u zimskom periodu. Ako uprosečimo njihov rad na 4,5 sata dnevno dolazimo do podatka da nam za prosečno domaćinstvo treba između 8 i 12 panela, u zavisnosti od njihove snage
Na osnovu dosadašnjeg iskustva Solvan centrala, računajući trenutne cene opreme za solarne elektrane, period otplate investicije je nešto manji od 6 godina. S toga ne čudi činjenica da je interesovanje za zelenu energiju u Srbiji, poslednjih godina sve veće. Pored značajnog smanjenja mesečnih troškova, korišćenjem obnovljivih izvora energije čuvamo planetu od pogubnog zagađenja i dajemo svoj skromni doprinos u ekološkoj revoluciji koja nam je preko potrebna kako bismo opstali u težnji za čistijim vazduhom.
