Danijela Vazura: Ljudskost je najvrednija valuta

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije Danijela Vazura je stručno jaka i ljudski blaga. U poslu, najponosnija je na stabilne i održive javne finansije, restruktuiranje i optimizaciju javne uprave, a u privatnom životu na ćerku Emu i porodicu koji su njeno uporište i snaga.  Kao diplomirani pravnik, svesna je da pri donošenju svake odluke u javnoj upravi treba misliti na posledice koje će ta odluka reflektovati na buduće funkcionisanje nekog pravnog društva, privredni život i ambijent u celini. Stvaranje klime koja će pogodovati održivom rastu i ulaganjima za nju predstavljaju najvažniji zadatak i motiv za rad u javnoj upravi.

Danijela Vazura

Koliko su brojevi važni u Vašem životu?

Osoba sam koja ima sposobnost da prilično brzo kalkuliše i iznosi cifre vezane za posao javnih finansija. Privatno je potpuno drugačije. U ličnim odnosima prilazim ljudima i problemima otvorenog srca, verujući u već zaboravljeni račun ljubavi koja se jedina „množi deljenjem“.

U Srbiji još uvek važi da su prava i zakoni nešto što više leži muškarcu. Kako se Vi kao žena snalazite u tome?

Rodna ravnopravnost je nešto za šta se godinama borimo. To je glavna tema okruglih stolova, tema za koju postoje organizovani saveti, sa zadatkom da razbijemo sve moguće stereotipe. Ne verujem u stereotipe da muškarci mogu više i bolje, što nam je nametnuto kroz patrijarhalni sistem vaspitanja i društvo u kojem živimo.

Da li postoji ženski finansijski koncept i ako postoji, kakva je razlika u odnosu na muški?

Smatram da je dobro upravljati svojim finansijama, jer finansijski koncept prevazilazi okvire ženskog ili muškog. On je lični, bez obzira na pol.  Neko sam ko oprezno, obazrivo i promišljeno planira svaki korak jer ne volim da se zadužujem, ali sam svedok da su ljudi ulaganjem u nešto neizvesno ostvarili dobit, ali poznajem i one koji su gubili.

Koliko je teško biti samostalna žena i roditelj danas?

Sama sam u ulozi roditelja pa je sve duplo teže i traži više vremena, ali ja sam borac i zadovoljna sam onim što sam postigla. Svi mi kroz ceo život koračamo sami, ali lakše je kada imamo mogućnost da sa nekim podelimo svoj problem. Iako se trudim da svoje probleme rešavam sama, kada je neophodno imam podršku porodice. Pored majke i oca, tu su brat i sestra i uz njih je nekako sve lakše.

Savet koji biste dali zaposlenim ženama sa decom?

Sve se postiže radom, znanjem i veštinama. Malo spavam, svega 4-5 časova dnevno, tako da je moj dan dug i imam vremena za sve.  Važno je dobro organizovati vreme i biti spretan i brz u svemu što radite. Ja često multitasking-ujem i tako štedim vreme za rad na sebi i vreme za svoje dete i porodicu.

Koji je to (Vaš) cilj koji žena postavi sebi na početku karijere?

Da profesionalno uvek pružim svoj maksimum, da se stručno nadograđujem, da postoji benefit mog zalaganja i rada, jer čovek je društveno biće i raduje ga doprinos poboljšanju nekog segmenta života. 

Kad biste mogli da birate, šta biste uradili, a šta nikako ne?

Ništa ne bih menjala da mogu da vratim vreme. Svaki pogodak i promašaj u životu me je oblikovao i ovakva kakva sam, prilično sam zadovoljna sobom jer mislim da sam morala da prođem i uradim baš sve to da bih danas bila ovo što jesam. To važi i za struku, ponovo bih studirala pravo jer su mi danas ta znanja veoma korisna za sveobuhvatnije razumevanje posla.

Šta je u profesiji teže kad ste žena, a šta lakše?

Žene su emotivnije i nekada je jako teško isključiti osećanja prilikom donošenja teških odluka, naročito kadrovskih. S druge strane, žene imaju razvijenu intuiciju i retko greše već u prvim procenama. Nema razlike kada ste na rukovodećim pozicijama jer je jednako teško bez obzira na pol kada donosite važne odluke. Neophodno je razmišljati profesionalno i uvek tražiti najbolje rešenje u širem interesu.

Koje navike negujete i da li je roditeljstvo danas u krizi?

Volim da čitam i kao pravnik sam ceo život vezana za knjigu, zakone, izmene, uredbe, pravilnike, ali uživam u literaturi koja nije vezana za profesiju. Trudim se da kvalitetno provodim vreme sa Emom (ćerkom) i svaki dan nakon učenja nas dve odemo u šetnju, park, igraonicu ili pozorište. Mislim da za vaspitanje mora da postoji kontinuitet, da roditelj mora da osluškuje svoje dete, da deli zajedničke aktivnosti sa detetom i da pored vaspitanja neprestano radi na građenju poverenja kod deteta.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>